© Copyright  Centar za elektronske medije i komunikacije


„Vučiću, pederu“: šta je REM zaista uradio?

(šta je REM-ov modus operandi – skica za jednu analizu)


           Gotovo zapanjujući niz svojih jedva razumljivih a netačnih i proizvoljnih „objašnjenja“ Regulatorno telo za elektronsko medije (REM) 17. marta 2017. godine nastavilo je saopštenjem koje se odnosi na TV spot javnosti poznat pod nazivom „Vučiću, pederu!“. Savet REM-a u svom saopštenju kaže da je reagovao na pritužbe pristiglih iz udruženja koja se bave zaštitom LGBT populacije zato što je  „sadržajem…povređena odredba čl. 6. stav 3. Zakona o oglašavanju u kome se precizira da  ’oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim’, bez obzira što je u konkretnom slučaju, u spotu predsedničkog kandidata, skandiranje  potpuno individualizovano.“

            Ni reakcija ni obrazloženje Saveta REM-a nisu ni adekvatni ni utemeljeni u Zakonu. Razlozi su sledeći:

1) Iako nije konstatovao konkretne povrede Zakona o elektronskim medijima, Savet REM-a je uradio ono što po Zakonu nema pravo da uradi – de facto je zabranio konkretan sadržaj, a da pri tom prethodno nije kaznio nikoga ko je prekršio bilo koji zakon. (Kako nešto može biti zabranjeno ako prethodno nije utvrđeno da je protivzakonito?)

2) Umesto da kazni počinioce Savet REM-a je najavio primenu Zakona o elektronskim medijima, kao da Zakon još nije stupio na snagu. Umesto postupka i mera predviđenih Zakonom (do oduzimanja dozvole) Savet REM je posegao za – saopštenjem.

3) U obrazloženju svog „saopštenja“ Savet REM-a propustio je da navede bitne povrede svih važećih zakona pozivajući se pri tom samo na povredu za sam prestup nebitnog Zakona o oglašavanju. Pretpostavlja se da udruženja za zaštitu LGBT nisu žalila (samo?) na uvredu već (i) na – diskriminaciju. A u pogledu diskriminacije naše zakonodavstvo nije nedorečeno. U svom matičnom zakonu – Zakonu o elektronskim medijima – Savet REM-a može da nađe član 51. u kome se, između ostalog, kaže: „Regulator se stara da programski sadržaj pružaoca medijske usluge ne sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje zbog rase, boje kože, predaka…rodnog identiteta, seksualne orijentacije…“. Gotovo identična odredba nalazi se i u članu 75. Zakona o javnom informisanju. Posebnu zanimljivost predstavlja pitanje da li je Savet REM-a, doslovnim citiranjem sadržaja koji je sopstvenom odlukom navodno „zabranio“, i sam prekršio neki od važećih zakona.

Kratko rečeno, Savet REM-a je simulirao sopstvenu aktivnost tako što je radio ono što ne sme (zabranio konkretan sadržaj), a nije radio ono što treba i po Zakonu mora (pokrenuo postupak prema „pružaocima medijskih usluga“ koji su emitovanjem spota povredili čak tri zakona).


DRUGI DNEVNIK RTS-A, 2. MART 2017 GODINE


Tokom trajanja izborne kampanje CEM će uraditi reprezentativne analize centralnih informativnih emisija svih nacionalnih televizija. Do okončanja predizborne kampanje za prvi krug predsedničkih izbora svaka od centralnih informativnih emisija nacionalnih televizija biće analizirana po jednom. Prirodno je da prva analiza bude posvećena Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije jer prema važećem zakonodavstvu upravo RTS ima posebno mesto i ulogu u oblasti elektronskih medija. Uz to, Drugi dnevnik RTS-a i dalje je reper prema kojem se ravnaju informativne emisije svih televizija. Predviđeno je da ova emisija kao i ostale centralne informativne emisije u regularnim okolnostima traju do 25 minuta.

„Zlatno pravilo“ emisija poput Dnevnika 2 RTS je da se svaki prilog duži od dva minuta smatra – predugačkim. Drugo pravilo je tematsko grupisanje celina – o istim stvarima se govori u okvirima „programskih blokova“. Konačno, pravilo je i to da se teme u informativnim emisijama poput Dnevnika raspoređuju po važnosti – od najvažnije ka manje važnim i (paralelno) od najdužih ka najkraćim. Važni prilozi su obično kombinacija pročitanog teksta i snimljenog materijala. Manje važni prilozi (kratke vesti) mogu biti i bez audio-vizuelnog zapisa (samo sa adekvatnim vizuelnim („pokrivanjem“). Najvažnije („udarne“) vesti („hedovi“) obično se najavljuju (opet po važnosti) odmah posle najavne špice emisije. Samo se za najavu neobično važnih „udarnih vesti“ koriste audiovizuelni zapisi, i to po pravilu - retko.

Sve ovo manje-više poznata novinarsko-medijska pravila kojima se rukovodi urednik emisije. Koliko je uređivačka ekipa Drugog dnevnika RTS-a emitovanog drugog marta 2017. godine sledila ova pravila, moglo bi se zaključiti iz činjenice koje slede.

Sama najava ovog Dnevnika bila je neuobičajeno dugačka (jedan minut i 42 sekunde) i imala je formu „emisije vesti unutar emisije vesti“ jer je ilustrovana brojnim audiovizuelnim zapisima. Inače, i sam Dnevnik je trajao duže nego što je predviđeno – čak 38 minuta i 51 sekund.

U najavi Dnevnika prva vest odnosila se na tragediju u Remontnom zavodu u Kragujevcu. Druga vest u najavi bila je vest o raspisivanju izbora za predsednika Republike Srbije. Ovde je pravilo važnosti i načina prezentacije sadržaja poštovana – vest o tragediji po značaju „nadjačava“ već očekivanu vest o izborima. Iako je reč o čisto protokolarnoj stvari, najava druge vesti  prezentovana je uz audiovizuelni zapis u kojem predsednica Skupštine poziva „…građane Srbije da izaberu najboljeg kandidata koji će ozbiljno i odgovorno sarađivati sa Vladom Republike Srbije“.














Nejasno je zašto je jedna protokolarna vest, iako važna, „zaslužila“ audiovizuelno pokrivanje još u najavi emisije. Još je nejasniji izbor iz izlaganja predsednice Narodne skupštine. Neko ko je neupućen u ustavno-pravni sistem republike Srbije iz reči predsednice Narodne skupštine iz izveštaja RTS-a mogao bi da zaključi da je Vladi Srbije, koja (iz konteksta sledi) ostaje nepromenjena, potreban lojalan saradnik koga će, imajući to u vidu, ipak izabrati – građani.

Najava treće i četvrte udarne vesti unosi dodatnu zbrku. Treća najavljena vest je vest o „otvaranju železničke pruge Vranjska banja – Ristovac“ (dugačke ukupno 17,7 km), a četvrta – vest da je francuski sud odložio odluku o izručenju Ramuša Haradinaja koga država Srbija sumnjiči za ratne zločine.

 Najava vesti o otvaranju pruge ilustrovana je audiovizuelnim zapisom predsednika vlade/kandidata za predsednika Srbije.

Najava vesti o Ramušu Haradinaju nije imala nikakav tonski zapis, pa je verovatno reč o arhivskom snimku.

Među emitovanim prilozima najzanimljiviji je svakako prilog o raspisivanju izbora koji je trajao šest minuta i petnaest sekundi (6:15 min.). U ovom prilogu objavljen je i protest grupe predsedničkih kandidata protestovala je protiv privremenog prekida rada Narodne skupštine u trajanju od 49 sekundi (0:49). Na ovaj protest predstavnici vladajućih stranaka i premijer/predsednički kandidat Aleksandar Vučić odgovarali su u ukupnom trajanju  od dva minuta i 49 sekundi (2:49).

Dnevnik 2 RTS-a u okviru izveštaja o raspisivanju izbora izvestio je i da je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković posle raspisivanja izbora, „kasno popodne“, odgovorila „građanima“ (predsedničkim kandidatima) koji „nisu imali pravo da se iz Skupštine obraćaju javnosti“. Predsednica Skupštine je navela da je cilj ovog obraćanja „destabilizacija Srbije“ i „haos kada se [kandidati] budu suočili sa eventualnim rezultatima izbora“. Ovaj „dodatak“ inicijalnom obraćanju u kojem je predsednica Skupština raspisala izbore trajao je 49 sekundi – isto koliko i obraćanje svih kandidata čija su izlaganja putem RTS-a stigla do javnosti.














Svojoj konkurenciji je sa otvaranja pruge odgovorio i premijer/predsednički kandidat Aleksandar Vučić. Ovo obraćanje, iako se zbivalo na otvaranju pruge, nije svrstano u prilog o otvaranju pruge, već u opšti prilog o raspisivanju izbora.













Sam „udarni“ prilog o pruzi Vranjska Banja – Ristovac, odvojen od priloga o raspisivanju izbora. Trajao je čak tri minuta i 36 sekundi (3:36). Za televizijsku prezentaciju je bitno i to što je nepoznata uniformisana službenica železnice Aleksandru Vučiću društvo pravila čak tri puta – u tri vremenski i tematski odvojena priloga:  prilikom komentarisanja raspisivanje izbora, kada je govorio o novootvorenoj pruzi i kada se osvrnuo na odlaganje odluke o ekstradicije Ramuša Haradinaja. Sam prilog o otvaranju pruge trajao je tri minuta i 36 sekundi, a okončan je neobičnom najavom da će „ove godine biti otpočeta rekonstrukcija pruge Beograd–Bar koja će biti okončana do kraja godine“.

Premijer/predsednički kandidat Aleksandar Vučić pojavio se potom i u prilogu o odlaganju odluke o ekstradiciji Ramuša Haradinaja, opet sa otvaranja pruge Vranjska Banja – Ristovac.

Izdvojeni izborni blok u Dnevniku 2 RTS-a od 2. marta pojavio se tek u 25. minutu, kada je Dnevnik već trebalo da bude okončan. Ceo izborni blok je trajao ukupno dva minuta i četrnaest sekundi (2:14). Celom „izbornom bloku“, dakle, posvećeno je nešto malo više od trećine vremena posvećenog (neutralnoj?) vesti o tome da su izbori raspisani.


ELEKTRONSKI MEDIJI U KAMPANJI:

„PROLAZNO VREME“ NA POLOVINI PUTA