© Copyright  Centar za elektronske medije i komunikacije

ČEMU NADZOR NAD RADOM ELEKTRONSKIH MEDIJA?


Ponašanje medija u predizbornoj kampanji sastavni je deo nadzora koje u evropskim zakonodavstvima po pravilu sprovode „nezavisna regulatorna tela“. Republika Srbija je, upravo rukovođena zahtevima koji su i pre potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju stizali iz Evropske Unije, osnovala odgovarajuće organe za nadzor nad radom elektronskih medija. Podrazumeva se da se nadzor sa posebnom pažnjom obavlja u toku izbornog procesa. Organ koji je zadužen za regularnost rada elektronskih medija u Srbiji je Republičko telo za elektronske medije (REM), a relevantnu „izbornu regulativu“ sačinjava čak pet različitih propisa, uključujući tu i odgovarajući Pravilnik o pružanju medijskih usluga tokom predizborne kampanje  koji je doneo Savet REM-a. Izvode iz važećih zakona i propisa na jednom mestu možete naći i na ovom sajtu.  Regularnost izbornog procesa gotovo je nezamisliva bez nadzora nad radom medija. Međutim, od 2016. godine iz REM-a stižu objašnjenja kako ovaj nadzor možda i nije u opisu posla ovog tela, pa čak i tvrdnje da REM nije ovlašćen i/ili osposobljen da takav nadzor obavi.

Predsedavajući Saveta REM-a Goran Petrović, javno je porekao nadležnost REM-a u preizbornom procesu. On je to učinio u jeku svoje kandidatuire za obnovljeni madat u ovom telu. Svoje viđenje „nenadležnosti REM-a“ Petrović je objasnio pomoću tri „argumenta“. Prema njegovom tumačenju u novom Zakonu elektronskim medijima „emiteri ne postoje“, već postoje „samo“ elektronski mediji (suštinske razlike između ova dva pojma, inače, nema), „elektronski mediji nisu pravna lica“  (nisu to morali biti ni „emiteri“, a za sam nadzor je potpuno nebitno) i, konačno, poseban izveštaj o ponašanju emitera verovatno „ne bi bio utemeljen na Zakonu“ (iako je nadzor nad ukupnim radom emitera poveren upravo REM-u).

















Obrazloženje koje je skupštinskom odboru za kulturu i informisanje pružio predsedavajući Saveta REM-a Goran Petrović, najblaže rečeno, nema nikakvo utemeljenje. Međutim, volja da se elektronski mediji prepuste stihiji, čak i u osetljivo vreme izbora, sasvim je jasna. Ovih dana ove sumnje su i zvanično potvrđene.

Budući da je nadzor nad radom emitera zahteva profesionalnu osetljivost i iskustvo, osnivači beogradskog Centra za elektronske medije i komunikacije (CEM) okupili su grupu profesionalaca koji će obaviti parcijalni nadzor nad ponašanjem nacionalnih TV emitera u predizbornoj kampanji. Sistematski će biti praćene centralne informativne emisije nacionalnih emitera, a po potrebi i posebni slučajevi iz ostalih delova programa. U merenju trajanja priloga i emisija moguće su manje greške jer CEM ne raspolaže odgovarajućim specijalizovanim softverom. Međutim, sam metod je sasvim pouzdan jer je već mnogo puta do sada isproban tokom praćenja predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji još od 2004. godine kada je taj posao obavljala Republička radiodifuzna agencija. Najzad, da bi se uočile tendencije i izvukli zaključci o izveštavanju medija tokom kampanja nisu bitne statistički zanemarljive razlike od nekoliko sekundi ili minuta, već je potrebno stručno prepoznavanje strukture kvantifikovanih medijskih izveštaja koji se u krajnjem zbiru, kako svedoči iskustvo, neretko razlikuju i po broju časova. U ovom slučaju, kao retko kad i gde, činjenice (u vidu brojki) zaista „govore same za sebe“.